Actividades ortodoxas en la Provincia de Chaco - Argentina

El sábado y domingo 24 y 25 de septiembre, del corriente año del Señor, se realizaron numerosas actividades religiosas en Argentina, en la lejana provincia de Chaco. La provincia es sumamente famosa por su numerosa población de origen montenegrino, lo que demuestra año tras año de diversas formas que los principales portadores de la identidad de una nación, los cuales son la iglesia y la Fe, no han sido olvidados. La evidencia de esto es numerosa y gracias al Señor, cada vez más frecuentes son las manifestaciones de carácter espiritual. Debe entenderse que casi todos nacieron en Argentina y que las últimas generaciones fueron bautizadas en su mayoría en la Iglesia Católica, pero eso no impide que la mayoría visite y encuentre a sus verdaderas raíces y que las generaciones más jóvenes que vienen tienen a alguien de quien aprender. Este es sin duda el mayor mérito de nuestro benditamente reposado muy reverendo Metropolita Amfilohije, así como de Su Eminencia, el Obispo de Buenos Aires y América del Sur y Central, Monseñor Kirilo (Bojović), quien, junto con su clero, es responsable de la restauración de un gran número de iglesias en estas zonas y, sobre todo, el retorno de la costumbre de servir las Sagradas Liturgias y otros ritos eclesiásticos.

El sábado, el hieromonje Nikita Vulić celebró un responso para la difunta Ana Popović en La Montenegrina (localidad de la Prov. Chaco). Alrededor de treinta descendientes de montenegrinos asistieron a la ceremonia junto con miembros de la familia. Después del servicio conmemorativo, el hieromonje Vulic se dirigió a la audiencia con un sermón sobre la importancia del responso en sí y el hecho de que no hay "personas muertas", sino que las almas de nuestros difuntos se están trasladando a un lugar mucho mejor. Por lo tanto, la oración sincera, el ayuno y la humildad son de gran importancia para ayudar a nuestros seres queridos que no están físicamente con nosotros al ir al descanso en el Reino de los cielos. Tras el inspirador discurso, un gran número de los presentes visitaron las instalaciones del club "Durmitor", donde, mirando diversas fotos históricas y material culturalmente histórico, recordaron el inicio de la colonia, con integrantes venidos de los pueblos de la antigua Yugoslavia, en este caso en su mayoría de Montenegro.

Con cálidos saludos y despedida de los presentes, el padre Nikita, acompañado por el presidente de la comisión de la iglesia en Machagai, el sr. Juan Vuleković, visitó la iglesia del santo gran mártir Jorge en el pequeño pueblo de La Tigra. La iglesia fue renovada hace unos años y por ahora la santa liturgia se celebra allí aproximadamente una vez al mes. Los primeros pasos son los más difíciles, uno encuentra más tentaciones, pero todo es hermoso cuando uno siente que Dios está complacido, como señaló el hieromonje Vulic a los presentes en la iglesia. Existe el deseo de mantener la tradición, respetar la cultura y nunca olvidar las propias raíces ortodoxas.

Al día siguiente, domingo 25 de septiembre, después de la santa liturgia, en el Monasterio San Nicolás en Machagai, tuvo lugar el primer “encuentro social y cultural de Montenegro”. La idea de los organizadores de este evento fue transmitir conocimientos básicos relacionados con algunas partes importantes de la cultura y la tradición a nuestros descendientes. El sr. Aleksandar Milović, profesor de la Universidad UNCAUS y jugador de baloncesto profesional, quien dirigió el programa, se dirigió a los presentes al principio. Entre otras cosas, habló sobre la importancia de este tipo de reuniones, especialmente en un país que está lejos de la tierra de sus bisabuelos. El presidente de la comisión de la Iglesia, el Sr. Vuleković, dio una cálida bienvenida a los asistentes, expresando un gran agradecimiento por el tiempo que los asistentes dedicaron a este evento. A continuación, el hieromonje Nikita Vulic, párroco de la Iglesia y Monasterio de San Nicolás en Machagai, dio una charla sobre la importancia de las canciones de gusle (antiguo instrumento que es muy tradicional en Montenegro) a lo largo de la historia, así como el instrumento en sí. Los presentes quedaron encantados por el hecho de que muchos de ellos tuvieron la oportunidad de escuchar a un “guslar” (quien toca el gusle) en directo por primera vez en su vida. Tocó la famosa canción "Prvi megdan serdara Jova". El Protopresbítero Branko Stanisic, sacerdote de mucho tiempo y principal responsable de la restauración de las iglesias y la construcción del templo de la Santísima Trinidad en Resistencia, también habló sobre las tradiciones culinarias montenegrinas. No pasó por alto numerosos hechos históricos, así como varios datos geográficos que acercaron a las personas a la idea de la variedad de preparación de las tradicionales comidas montenegrinas. Sin duda despertó el gran interés de los presentes y sobre todo los recuerdos de sus abuelos y sus antepasados. Algunas personas vieron el final de esta maravillosa presentación del sacerdote Stanisic con mucha emoción. En la última parte, se discutió la importancia general de Montenegro a lo largo de la historia, que Aleksandar Milović presentó a la audiencia de manera bastante vívida. Hubo varias preguntas que confirman su gran interés y deseo de aprender algo nuevo y por eso se esfuerzan por conservar sus raíces tanto como pueden.

Lo que fue particularmente interesante fue que después de la reunión, todos disfrutaron de comida casera montenegrina preparada por el respetado padre Nikita. La sra. Mariel Vukasović preparó dos pasteles grandes y, junto con los demás feligreses, ayudó a que todo saliera lo mejor posible. Lo que es extremadamente importante es que eventos de este tipo se celebren cada vez con más frecuencia y que el interés sea realmente alto. Al final, el presbítero Stanisic leyó una carta de agradecimiento enviada a la reunión en forma escrita por la presidenta de la asociación montenegrina de Las Breñas, la señorita Sofia Elena Milović.

Alejandro Milovic

______

У суботу и недјељу, 24. И 25. септембра, љета господњег текуће године реализовале су се бројне духовне активности у Аргентини, у далекој провинцији Ћако. Провинција је изузетно позната по бројном становништву црногорског поријекла које из године у годину показује на разне начине да се главни носиоци идентитета једне нације, црква и вјера, нијесу заборавили. Доказ за то су бројне и слава Господу, све чешће манифестације духовног карактера. Треба разумијети да су они скоро сви рођени у Аргентини и да су последње генерације већином крштене у католичкој цркви, али то не спречава већину да управо организацијама овог типа подсјете једни друге на своје истинске коријене и да млађе генерције које надолазе имају од кога научити. То је свакако највећа заслуга нашег блаженопочившег високо преосвећеног митрополита Амфилохија као и његовог Преосвештенства, епископа Буеносиарешког и Јужно и централно америчког, господина Кирила (Бојовића) који је са својим свештенством залужан за обнову великог броја цркава на овим просторима и прије свега повратак обичаја служења свете литургије заједно са другим духовним обредима .

У суботу је јеромонах Никита Вулић у мјесту Ла Монтенегрина одслужио парастос упокојеној Ани Поповић. Обреду је уз чланове породице присуствовало око тридесетак потомака Црногораца. Након парастоса јеромонах Вулић се обратио присутнима бесједом о важности самог парастоса и чињеници да „мртвих“ нема, већ се заправо душе наших упокојених селе на неко много боље мјесто. Самим тим од великиг значаја су искрене молитва, пост и смирење којима помажемо да наше драге особе које физички нису са нама могу да почивају у царству небеском. Послије надахнуте бесједе, велики број присутних је посјетио просторије клуба „Дурмитор“ гдје су се разгледајући разне историјске фотографије и култорно историјски материјал посдјећали на почетак колонизације народа из бивше Југославије, у овом случају највећим дијелом из Црне Горе.

Уз срдачне поздраве и диван опроштај од присутник отгац Никита је уз пратњу предједника црквеног комисиона у Маћагаију, годподина Хуана Вулековића, посјетио цркву светог великомученика Ђорђа у омаленом мјесту Ла Тигра. Црква је обновљена прије пар година и за сада се отприлике једном мјесечно тамо служи света литургија. Први кораци су најтежи, наилази се на највише искушења али све је то лијепо кад се осјећа да је Богу драго, како је истакао јеромонах Вулић присутнима у цркви. Осјећа је жеља да се одржи традиција, поштује култура и никако не забораве своји православни коријени.

Наредног дана, у недјељу, 25. септембра се након свете литургије одржао први „црногорски друштвено – културни скуп“. Идеја организатора овог догађаја је била да се нашим потомцима пренесе основно знање везано за поједине важне дјелове културе и традиције. Присутнима се на почетку обратио господин Александар Миловић, професор на универзитету УНКАУС и професионални кошаркаш који је уједно и водио програм. Он је између осталог говорио о важности оваквих скупова посебно у земљи која је далеко од земље њихових прадједова. Предсједник комисиона, господин Вулековић је пожелио срдачну добродошлицу присутнима изражавајући велику захвалност за одвојено вријеме које су присутни посветили овом догађају. У наставку је јеромонах Вулић, иначе парох цркве светог Николе у Маћагаију одржао предавање о значају гусларских пјесама кроз историју као и самог инструмента. Присутни су били одушевљени чињеницом да су, многи по први пут у животу били у прилици да слушају гуслара уживо. Он је гуслао познату пјесму „Први мегдан сердара Јова“. Дугогодишњи свештеник и особа која је понајвише заслужна за обнову цркава и изградњу храма свете Тројице у Ресистенцији, презвитер Бранко Станишић је говорио и традиционалним црногорским јелима. Није заобишао и бројне историјске чињенице као и рзне географске податке који су људима приближили идеју о разноврсности припреме црногорских јела. Засигурно је пробудио велико интересовање присутних и прије свега сјећања на своје дједове и баке и њихова предња. Поједине особе су прилично емотивно пропратиле завршницу овог дивног излагања свештеника Станишића. У последњем дијелу се говорило о значају општецрногорског збора кроз историју које је прилично сликовито представио присутнима Александар Миловић. Било је разних питања што потврђује њихово велики интересовање и жељу да науче нешто ново и самим тим настоје да очувају своје коријене колико су у могућности.

Оно што је било посебно интересантно је да су након скупа сви уживали домаћу црногорску храну коју је припремо уважени отац Никита. Госпођа Мариел Вукасовић је направила двије велике торте и уз остале парохијане помогла да све протекне у најбољем могућем реду. Оно што је од изизетног значаја је да се догађаји ове врсте одржавају све чешће и да је интересовање заиста велико. На крају је презвитер Станишић је прочитао захвалницу коју је скупу у писменој форми упутила предсједница црногорског удружења из Лас Брењаса, госпођица Софија Елена Миловић.

Пише

Александар Миловић