Responso por 40 días en Machagai - Четрдесетодневни помен у Маћагају

El jueves 28 de julio de 2022 se realizó en Machagai (Prov. Chaco, Argentina) un funeral por Rafael Milović, el descendiente más antiguo de la primera generación de nuestros emigrantes (falleció a los noventa años) de Montenegro en la República Argentina, más precisamente en el provincia de Chaco. El sacerdote Branko Stanišić, párroco local y el Hieromonje Nikita (Vulić), Superior del monasterio de San Nicolás en Machagai, ofrecieron el servicio conmemorativo, y fueron asistidos por el sr. Aleksandar Milović, lector en el templo mencionado. El Monje Nektarije (Milošević) cantó en el coro. Los miembros de la familia Milović, encabezada por el hijo del difunto Rafael, el Sr. Gabriel Milović, un famoso jugador de baloncesto argentino (jugó para la selección argentina de 1980 a 1990), participaron en la conmemoración, así como numerosos familiares y amigos. Después del servicio conmemorativo, el P. Branko predicó, señalando que se despidieron del montenegrino más anciano de la provincia de Chaco según lo ordenado por nuestra Santa Iglesia Ortodoxa, enterrando su cuerpo en la tierra como se coloca un grano de trigo en el suelo, y cuando se siembra trigo, cuando se desintegra, no desaparece, sino que brota de él una planta nueva y verde, que es símbolo de la resurrección que todos los ortodoxos esperamos. “Así también nos despedimos de nuestro querido Rafael, pero no nos despedimos para siempre sino sólo temporalmente. Entregamos su cuerpo a la tierra para que lo guarde hasta la resurrección general, y hoy enviamos su alma al trono de Dios en oración, llorando juntos para que el Señor le conceda el descanso en Su Reino hasta la segunda y temible venida de Cristo, cuando todos seremos resucitados para la vida eterna, tal como el Señor nos creó e imaginó, con cuerpo y alma unidos en uno y no separados. Por eso es importante que también tratemos el cuerpo humano con respeto cuando una persona muere, y no quemarlo como hacían los paganos, porque el cuerpo es templo del Espíritu Santo. ¿Y quien está lo suficientemente loco como para quemar el templo de Dios? La basura y las cosas innecesarias son quemadas, mas no el cuerpo con el cual resucitaremos. Cristo ha resucitado en la carne y prometió a los que creen en Él y participan de Él, que ellos también resucitarán en el último día , y ese es el mayor consuelo para todos nosotros, porque nos volveremos a abrazar y lo haremos para la eternidad. Y esta despedida ahora, es sólo temporal", concluyó el Padre Branko. Después del servicio conmemorativo en el salón de la iglesia, la familia Milović preparó un almuerzo para todos los asistentes. Los descendientes del difunto Rafael agradecen al comité de la iglesia por proporcionar el salón ya la hermandad del monasterio de San Nicolás por preparar la conmemoración y organizar el almuerzo.

______

У четвртак, 28.јула 2022.године,одслужен је у Маћагају, парастос Рафаелу Миловићу, најстаријем потомку прве генерације наших исељеника ( упокојио се у деведесетој години) из Црне Горе у Републици Аргентини, тачније провинцији Ћако. Помен су служили свештеник Бранко Станишић, локални парох и јеромонах Никита (Вулић), настојатељ манастира Светог Николе у Маћагају, а прислуживао им је г.Александар Миловић, чтец у поменутом храму. За певницом је био отац Нектарије ( Милошевић).У помену су учествовали чланови породице Миловић, предвођени сином покојног Рафаела, г.Габријелом Миловићем, чувеним аргентинским кошаркашем ( играо за репрезентацију Аргентине у периоду од 1980. до 1990.године) , као и многобројна родбина и пријатељи. Након парастоса беседио је о.Бранко, истакавши да су се од најстаријег Црногорца у провинцији Ћако опростили онако како заповеда наша Света Православна Црква, похранивши његово тело у земљу као што се при сејању пшенице у земљу полаже зрно жита , а када се исто распадне , оно не нестаје , већ из њега ниче нова и зелена биљка, што је симбол васкрсења које сви ми Православни очекујемо. "Тако смо се и ми опростили од нашег драгог Рафаела , али не за вечност , него само привремено. Тело смо његово предали земљи да га чува до свеопштег васкрсења , а данас смо душу његову молитвено испратили до престола Божијег, саборно вапијући да га Господ упокоји у Царству своме до другог и страшног доласка Христовог, када ћемо сви васкрснути за живот вечни, баш онакви какве нас је Господ створио и замислио, са телом и душом сједињеним у једно а не раздвојеним. Зато је битно да се и према човековом телу односимо са поштовањем и када човек умре, а не да га спаљујемо као што су чинили пагани. Јер тело је храм Духа Светога и ко је луд да храм Божији запали? Пали се ђубре и ствари беспотребне , а не тело са којим ћемо васкрснути. Христос је у телу васкрсао и обећао онима који у Њега верују и који се Њиме причешћују , да ће и они васкрснути у последњи дан, а то је највећа утеха свима нама, јер ћемо се дакле још једном загрлити и то за вечност , а овај растанак сада, он је само привремен". После парастоса у црквеној сали породица Миловић је приредила ручак за све придошле. Потомци покојног Рафаела захваљују црквеном одбору на уступању сале , а братству манастира Светог Николе на припреми помена и организацији ручка.